Bar na uglu

Hemingvej

Toga dana smo postojali samo ti i ja
i ovo maleno bice u meni!
Nikoga i nicega oko nas!
Vrucina je zanemela
i zaustavila svoj pohlepni dah,
automobili su prolazili ugasivsi motore,
ljudi nas gledali krisom,
bez reci, sa osmehom.
Kockice leda su se topile u casi,
a ja sam bila zedna tebe
kao da te prvi put vidim!
Nista drugo nije postojalo
za drvenim stolom
osim NAS!
Jedan dodir - vecnost!
Pozelela sam da zaustavim vreme
i, gle! Ono stade!
Da sam mogla,
celome svetu bih rekla koliko te volim!
O, Boze,
jel’ moguce da oci toliko toga umeju da kazu?
Boze,
za taj pogled sve dajem
i djavolu dusu predajem,
oprosti!
Ljubili smo se
i svi su videli,
a ljubili smo se pogledom!
Koliko neznosti!
Mogla bih se upiskiti od srece kada se setim!
Ljubavi, pa…
pa…znas li ti, ljubavi,
koliko te moja dusa voli?
Znas li da je vrucina toga dana zanemela?
Da su nas ljudi gledali,
krisom?
Led se topio u casi jer je izgubio bitku
videvsi koliko sam te bila zedna,
kao kada sam te prvi put videla!
Jel’ da da znas?

Ana