znaš ono...

znaš ono kad ostane
otisak na usnama...
kad se poljubac
zadrži i dalje na koži...
kad ostanu iskrivljena
po tvojima,
usta...
kad zatvorim oči
i pustim se...

ana

obloge

...zamotaj čežnju u svežanj od tuge,
zatvori srce kad osetiš suze
i pusti da padaju na tvoje ruke
da umiješ ljubav,
da tvoje lice,
suvo od Njegove promaje,
ponovo oživi i prodiše...

ana

Sa tobom

Goriš u meni,
prvi put,
kao nikada pre.
U tvojim rukama
otvaram svoje pore
i puštam
novo korjenje...
Boje se tope
bez sunca,
u njima voda,
kao kroz vene,
teče.
Govoriš u meni,
prvi put, tako,
i reči više nisu bezvredne,
mada to nikada nisu ni bile...
Ja stojim
na našem putu
od ljubavi,
od ovog časa
puštam da me vodiš.
I oči,
gledaju moje,
tvoje gledaju,
dodir na licu
skida sve...
Sa tobom
otvaram svoje pore
i puštam neko novo
korjenje...

Ana

Gde sam?

Gde sam? U nekoj zemlji tuđoj...moja deca su ovde rođena, rastu.
Ovde ljudi pričaju svojim maternjim jezikom i njima nema ništa čudno u reči "Patria"...meni puno toga!
Više sebi ne postavljam ono mladalačko pitanje "ko sam", sada me brine "gde sam"...
Sa godinama ću verovatno početi i da se preispitujem i "zašto" i "gde ću biti"...ko razume, shvatiće.
Najlakše je biti stranac! Teško je negde pripadati...

Ana