obloge

...zamotaj čežnju u svežanj od tuge,
zatvori srce kad osetiš suze
i pusti da padaju na tvoje ruke
da umiješ ljubav,
da tvoje lice,
suvo od Njegove promaje,
ponovo oživi i prodiše...

ana

Sa tobom

Goriš u meni,
prvi put,
kao nikada pre.
U tvojim rukama
otvaram svoje pore
i puštam
novo korjenje...
Boje se tope
bez sunca,
u njima voda,
kao kroz vene,
teče.
Govoriš u meni,
prvi put, tako,
i reči više nisu bezvredne,
mada to nikada nisu ni bile...
Ja stojim
na našem putu
od ljubavi,
od ovog časa
puštam da me vodiš.
I oči,
gledaju moje,
tvoje gledaju,
dodir na licu
skida sve...
Sa tobom
otvaram svoje pore
i puštam neko novo
korjenje...

Ana

Gde sam?

Gde sam? U nekoj zemlji tuđoj...moja deca su ovde rođena, rastu.
Ovde ljudi pričaju svojim maternjim jezikom i njima nema ništa čudno u reči "Patria"...meni puno toga!
Više sebi ne postavljam ono mladalačko pitanje "ko sam", sada me brine "gde sam"...
Sa godinama ću verovatno početi i da se preispitujem i "zašto" i "gde ću biti"...ko razume, shvatiće.
Najlakše je biti stranac! Teško je negde pripadati...

Ana

Kafa

Kafa...tek skuvana...miriše svojim opojnim mirisima i mami...stresla sam se od neke tuge ali ne skidoh sa sebe njen miris...
Kafa nije samo piće, kafa je jedan neopisivo veliki pojam!
Kafa je prijateljstvo, ljubav, sreća, kafa je smeh i suze, kafa je izgovor za razgovor, kafa je ponekad gorka i kada je sa šećerom, zavisi šta nam nosi...
Podeliti kafu sa nekim znači ponekad podeliti ceo život!
Kafa...i ne znaš je li lepša u jutro, u podne, u veče, u noć!
Kafa...mmmmmmmmmmmmmmmmmmmmm!

Ana

Abrakadabra

Odavno nisam ali zbog tebe oblačim mantil i stavljam šešir,
Uzimam čarobni štapić i sa njega brišem prašinu…

Bojažljivo mašem, polako, po vazduhu,
pokreta se najbolje ne sećam, razmišljam, zamišljam…

Sad zajedno sa mnom zatvori oči…
Daj mi ruku i stegni me jako…

Kako ono beše…abrakadabra…ćiriba ćiribu…Zauberspruch…

Ana

Nije proleće

Nije proleće, a u meni nemir…
ne bira ljubav godišnje doba,
srce je ludo uvek kad voli,
moja bi usna tebe da proba!

Nije proleće, a u meni nemir…
šta god da radim, misli mi lete,
i svaki leptir u mome stomaku
tačno zna gde treba da zagrebe!

Nije proleće, a u meni nemir…
i kao da prvi put volim,
tvoj glas, tvoje oči, tvoj smeh i ruke…
ja želim i ne umem da odolim!

Ana

Kolevka od ljubavi

Kao barka na moru, ljubav
plovi plavetnilom moje duše,
podario mi Bog taj redak dar –
da volim svim srcem,
i da se za to moćno carstvo borim!

Gde nalazim snagu,
nije tajna,
moji su roditelji napravili kolevku
od svojih ruku, zagrljaja i poljubaca
i tu nas ljuljuškali – Tijanu, Ivanu i Anu!

Kao sunce na nebu, ljubav
obasjava svaki moj ćošak života,
da kada neko nogu mi podmetne
ne padnem u mraku,
nego se pravilno dočekam!

Tek sada vidim i shvatam sve
(mada se čovek večito uči)
Sreća, to je ona divna imenica
koja se piše srcem,
koja je sinonim za Ljubav!

Kao vazduh koji udišem, ljubav
svuda oko mene i sada,
u moj novi dom iz starog
ponesoh ono najvažnije –
ono što ljubav čini da bude Ljubav!

Iz kolevke od ljubavi,
od ruku, poljubaca i zagrljaja toplih,
gde je Ana dočekala Tijanu,
a Ana i Tijana zajedno Ivanu,
izašla sam i pošla u svet…

Kao barka na moru, ljubav!
Kao sunce na nebu, ljubav!
Kao vazduh koji udišem, ljubav!
Mama i tata i moje sestre –
LJUBAV!

Ana