Moje More
Kao da vidim more,
beskrajno i plavo, mirno.
Kao dodiri puni ljubavi, nežni,
jedan spokoj daleki i neopisivi!
I misli opuštene,
zatvorene oči,
osećaj koji budi želju da plivam!
Kao more crnogorsko iz detinjstva
i ono grčko iz mladosti!
Toliko je u meni snažna
ta vizija mora plavog
da osećam pesak pod prstima
i vrelo tlo, tik pokraj mora!
Tu-dum, tu-dum, tu-dum...
Voz izlazi iz tunela,
predamnom se otvara plavo prostranstvo,
osećam miris borova,
miris šina...
Nebo, more, nedodirljivi beskraj
i prizor postaje nezaboravan -
za sva vremena!
Sutomore!
Da mi je da se stvorim
na toj obali!
Da mogu da se u vodi ispružim!
Zora tek svanula,
probudilo je sunce,
umila je rosa ledena!
Nigde nikoga
da remeti ovaj san
što je isplivao na javu.
Moje more slano, bistro!
Mooooooore...
Gledam pogledom daleko,
horizont se ljubi sa vodom,
grli ga sunce
širom raširenim zracima -
Kalitea,
u koju svraćam dok spavam...
Jedan bar na uglu sa pogledom
i more prelepo,
prozirno plavo, sveže!
Pružam ruku da ga pozdravim,
prvi put,
dok se u daljini lenjo razleže sirtaki...
Eh, kada bih samo mogla
da ponovo odem tamo!
Sviće dan
i bude se sva čula u meni,
gledam u more
i šapućem mu bez reči.
Savršeni sklad boja i mirisa,
samo se dim moje cigarete
bori sa svežinom jutra.
Vreme je da se pođe.
Odlazim,
kao što to rade oni koji se opraštaju
na peronima,
na međunarodnim odlascima...
Vraćam se slici moga mora
beskrajnog i plavog,
mog crnogorskog mora iz detinjstva
i onog grčkog iz mladosti...
Ana
