znaš ono...

znaš ono kad ostane
otisak na usnama...
kad se poljubac
zadrži i dalje na koži...
kad ostanu iskrivljena
po tvojima,
usta...
kad zatvorim oči
i pustim se...

ana

obloge

...zamotaj čežnju u svežanj od tuge,
zatvori srce kad osetiš suze
i pusti da padaju na tvoje ruke
da umiješ ljubav,
da tvoje lice,
suvo od Njegove promaje,
ponovo oživi i prodiše...

ana

Sa tobom

Goriš u meni,
prvi put,
kao nikada pre.
U tvojim rukama
otvaram svoje pore
i puštam
novo korjenje...
Boje se tope
bez sunca,
u njima voda,
kao kroz vene,
teče.
Govoriš u meni,
prvi put, tako,
i reči više nisu bezvredne,
mada to nikada nisu ni bile...
Ja stojim
na našem putu
od ljubavi,
od ovog časa
puštam da me vodiš.
I oči,
gledaju moje,
tvoje gledaju,
dodir na licu
skida sve...
Sa tobom
otvaram svoje pore
i puštam neko novo
korjenje...

Ana

Gde sam?

Gde sam? U nekoj zemlji tuđoj...moja deca su ovde rođena, rastu.
Ovde ljudi pričaju svojim maternjim jezikom i njima nema ništa čudno u reči "Patria"...meni puno toga!
Više sebi ne postavljam ono mladalačko pitanje "ko sam", sada me brine "gde sam"...
Sa godinama ću verovatno početi i da se preispitujem i "zašto" i "gde ću biti"...ko razume, shvatiće.
Najlakše je biti stranac! Teško je negde pripadati...

Ana

Kafa

Kafa...tek skuvana...miriše svojim opojnim mirisima i mami...stresla sam se od neke tuge ali ne skidoh sa sebe njen miris...
Kafa nije samo piće, kafa je jedan neopisivo veliki pojam!
Kafa je prijateljstvo, ljubav, sreća, kafa je smeh i suze, kafa je izgovor za razgovor, kafa je ponekad gorka i kada je sa šećerom, zavisi šta nam nosi...
Podeliti kafu sa nekim znači ponekad podeliti ceo život!
Kafa...i ne znaš je li lepša u jutro, u podne, u veče, u noć!
Kafa...mmmmmmmmmmmmmmmmmmmmm!

Ana

Abrakadabra

Odavno nisam ali zbog tebe oblačim mantil i stavljam šešir,
Uzimam čarobni štapić i sa njega brišem prašinu…

Bojažljivo mašem, polako, po vazduhu,
pokreta se najbolje ne sećam, razmišljam, zamišljam…

Sad zajedno sa mnom zatvori oči…
Daj mi ruku i stegni me jako…

Kako ono beše…abrakadabra…ćiriba ćiribu…Zauberspruch…

Ana

Nije proleće

Nije proleće, a u meni nemir…
ne bira ljubav godišnje doba,
srce je ludo uvek kad voli,
moja bi usna tebe da proba!

Nije proleće, a u meni nemir…
šta god da radim, misli mi lete,
i svaki leptir u mome stomaku
tačno zna gde treba da zagrebe!

Nije proleće, a u meni nemir…
i kao da prvi put volim,
tvoj glas, tvoje oči, tvoj smeh i ruke…
ja želim i ne umem da odolim!

Ana

Kolevka od ljubavi

Kao barka na moru, ljubav
plovi plavetnilom moje duše,
podario mi Bog taj redak dar –
da volim svim srcem,
i da se za to moćno carstvo borim!

Gde nalazim snagu,
nije tajna,
moji su roditelji napravili kolevku
od svojih ruku, zagrljaja i poljubaca
i tu nas ljuljuškali – Tijanu, Ivanu i Anu!

Kao sunce na nebu, ljubav
obasjava svaki moj ćošak života,
da kada neko nogu mi podmetne
ne padnem u mraku,
nego se pravilno dočekam!

Tek sada vidim i shvatam sve
(mada se čovek večito uči)
Sreća, to je ona divna imenica
koja se piše srcem,
koja je sinonim za Ljubav!

Kao vazduh koji udišem, ljubav
svuda oko mene i sada,
u moj novi dom iz starog
ponesoh ono najvažnije –
ono što ljubav čini da bude Ljubav!

Iz kolevke od ljubavi,
od ruku, poljubaca i zagrljaja toplih,
gde je Ana dočekala Tijanu,
a Ana i Tijana zajedno Ivanu,
izašla sam i pošla u svet…

Kao barka na moru, ljubav!
Kao sunce na nebu, ljubav!
Kao vazduh koji udišem, ljubav!
Mama i tata i moje sestre –
LJUBAV!

Ana

Dini

Nisam znala da na Marsu ima cveća na Jupiteru,
dali su mi lažnu mapu, naopako okrenutu,
te ja skrenuh, sad vidim, greškom,
kod Albukerkija umesto na Trgu levo!

Beše jutro, rano jutros,
sunce, oblak, kreker, majonez light,
mokar veš se suši na vetru,
suza red, pa osmeh, pa drago lice, lepa reč,
kafa i virtualni zagrljaj.

Otkrila sam da se ljubav
Piše isto ili različito,
nekad malo slovo promakne
onda kada je htelo da bude veliko.

Neko kaže – nisu snovi
Rođeni za tamnu javu,
lepše im je da čamuju
i u noći same.

Nisam znala da na Marsu ima cveća na Jupiteru,
loše skenirana mapa, dovraga!
Ali, ipak, hvala kažem
Jer me našla moja Srodna Duša!

Ana

do pola vino, od pola ništa

moja čaša, tvoja čaša
do pola puna, od pola prazna,
moja čaša, tvoja čaša,
do pola vino, od pola ništa.

da bi čaša, moja čaša,
bila u ravnoteži sa tvojom
popiću vino, ti popi ništa,
ne valja ako smo oboje pijani...

ana

Puteni dodiri

Pruži te svoje ruke putene
od mnogo strasti satkane,
ispletene,
i daj mi usne, medene,
da zagrizem,
da sok tvoj curi,
zavedi me!
Da poludim od tvojih dodira,
da nahraniš ovu požudu,
ludu,
zatvori oči i ne gledaj me
hoću da osetim,
da puknem,
da moja čula budu u čudu!
Daj mi vazduh
da dišem od tebe,
dodirni me,
dodirni, požudno,
ti si moje,
ono što pulsira,
daj mi vode
sa tvog bedra bludnog!
Pruži te svoje ruke putene
od mnogo strasti satkane,
ispletene,
i daj mi usne, medene,
da zagrizem,
da sok tvoj curi,
zavedi me!

Ana

Kiša i mokra cesta

Kiša i mokra cesta,
Ne ostaje trag u asflatu,
Ja hodam a ne znam gdje bih stigla,
I plačem –
da kiša ne pada sama.

Vjetar mi šiba lice,
(Zar kapi i suze nisu dovoljne?)
Moje cipele, mokre,
Ne znam kud vode,
Al’ znam gdje bi mi srce.

Kiša i mokra cesta,
Vječiti saveznici u tihoj borbi.

Vjetar mi šiba lice
Dok zatvaram oči da manje boli...

Ana

Slutim...

Na starom mestu
sreli se pogledi,
kao prvi put da me ljubiš –
drhtim!
Pružaš mi ruku
i moju uzimaš,
puštam tvoj korak
da me vodi.

U našem kafeu
sve isto!
I kao da smo juče
baš ovde sedeli!
Tope se kockice leda u čaši,
ja tvoja, kao i uvek,
ti prvi put moj
bez maske, bez laži…

Reči se nižu
na minut, na sat,
po jedna suza
za svaku reč što boli...
Eh, da mogu ljubavlju
da oteram tugu
kao što poljupcem
suzu ti sklonim!

Ja tvoja, kao i uvek,
ti prvi put moj,
slutim...

Pružaš mi ruku
i moju uzimaš,
puštam te
da me u ovo jutro vodiš.
Ljubim te
i ti mene ljubiš,
dok, kao prvi put,
ja drhtim!
I htela bih silno
još jednom da ti kažem
ali se plašim ponovo
naglas da te volim...

Umesto snova
i neprospavanih noći,
umesto osmeha u zoru
na jastuku pored,
za sve što mi ne možeš dati na javi
ja budna živim u ovom snu.

Jutro je,
vreme da dižemo sidro
iz ove luke što nema ime,
ostavi još jednom u mojoj kosi
trag svojih prstiju,
za sreću.

A ja...
Ja ću ti dati sebe zauvek,
da me nosiš oko vrata,
blizu srca,
da kada se jednom
budeš probudio drugi
sa osmehom stegneš
deo mene
i prineseš me bliže
da sa tobom kucam!

Ana

Biće nostalgija

Kaže,
mirišu zemlja i vazduh,
sprema se ponovo kiša,
leto je.
Kaže,
pune se grudi setom,
još malo duvana
da memlu razbije.
Kaže,
pati ovih dana
i slike sve češće naviru,
ja je, k’o fol, nešto tešim,
a suze mi same padaju.
Kaže mi,
nemoj, to je samo opsjena,
kiša je uvek i svuda ista,
naspi po još jednu,
biće nostalgija…

Ana

Kad sklonim šiške sa srca

Kad sklonim šiške sa srca –
osećam tebe!
Zatvorim oči i čujem kako mi prilaziš…
u duši mojoj toplo od sreće,
otvaram oči i vidim te!

Oblaci se zgužvali od sunca,
vetar ih razbija svojim dahom,
tvoje usne na mome vratu, plešu,
ljubav se zove svaki dan sa tobom!

Dva srca na dva točka u leru,
ptice i borovi, more bez kraja…
na horizontu neka dva talasa se ljube,
ja postojim tiho da ne remetim razvnotežu…

Kad sklonim šiške sa srca,
vide se sva moja osećanja
i čitaš moje lice koje govori istinu…

Ti i ja – oni zgužvani oblaci na nebu!

I dok se držimo čvrsto za sunce
Eol počinje sve snažnije da diše
i tera oblake daleko, u visinu…

Ana

Zora

Svice zora nad istom zemljom,
razlicitim imenima nazvani gradovi,
na vodi leze i jedan i drugi,
sa jednim sanjam,
a sa drugim se budim…

Ana

Stihovi moji

Pokusala sam izmedju jednog i drugog dojenja,
neprospavanih noci i kucnih poslova,
moji me stihovi pratili verno
ali dalje od razmisljanja
nisam postigla!

Beskrajna ljubav i cudna snaga –
priroda ipak postuje prioritete,
kad moje cedo malo ojaca
eto mene, stihovi moji,
vracam se vama,
cekajte me!

Ana

Prijatelju

Darujem ti ovo jutro
Okupano toplim suncem
Ljubim nezno tvoje oko
Mamurno i zeljno sna
Skloni kosu s lepog lica
Vidi kakav divan dan!
Gledaj zivot s druge strane
Jer je jedan, ti to znas!

Ko jos mari za nemarne
one sto su sebi dosta
njihov kofer mozda skup je
al’ kom’ treba, osim njima?

Darujem ti ovu pesmu
I za srecu i za tugu
Protiv cini i vradzbina
Da je nosis blizu srca
Da ti bude drug ko ja!

Skloni kosu s lepog lica,
Ko jos mari za nemarne!
Oni sto su sebi dosta
Nek im bude ravno sve…

Ana

Paradiso

In Paradiso con piedi per terra,
il tuo abbraccio mi nasconde dal tutto!
E provo il brivido mai provato!
Il mio cuore batte - BATTE!
Con te è diverso.
Mi sento la donna nuova!
E tu...anche tu sembri diverso
- adesso fai parte dell' anima mia!
In paradiso con piedi per terra,
sto affondando dai tuoi baci!
Perdo i sensi e volo...
amore, ti amo!
Ti amo!

Ana

Ti si...

Ti si moja nežnost
i moje proleće u februaru,
ti si moje duše deo,
onaj što razmišlja glavom
kad srce posrne.
Ti si moj poljubac
i moj otkucaj pri svakom udisaju,
moje jutro puno sunca,
moj behar u krošnjama
i sve si što se zove ljubav –
ti si!
Ti si san pretočen u stvarnost
i svaki znak pored puta,
sudbina što crta moje zvezde na nebu,
moj mlečni put
i moja kaldrma!
Ti si moj dodir
kad ruka plovi po vazduhu,
moj osmeh
i moj smeh…
Ti si grad u kome živim,
a naša deca su naše mesto
pod Suncem i u Svemiru!

Ana

Tvoje usne

Trebaju mi tvoje usne
da se na njih naslonim svojima
i da ti šapućem…
Tvoje usne
koje želim da ljubim,
trebaju mi da volim,
da te zavodim!
U te dve kriške od snova
kad utonem
do oblaka letim!
Pa kad ih samo zagrizemmmmmm….!
Tvoje usne
od vune nepredene,
od vetra planinskog ispletene!
Da vodu sa njih pijem
ne žalim!
Da te ljubim mi trebaju
i da me ljubiš!
Tvoje usne medene,
usne moje!
Da ti šapućem naslonjena
dok se smeješ…
da te volim
i zavodim,
da usna od usne poludi!
Da vratom lutaju,
kao konji vrani,
iz misli raspušteni damari!
Dodji, hej!
Trebaju mi tvoje usne
i taj ukus proleća koji nose
da poletim!
Tvoje usne
sa ukusom kafe
u kasne sate!
Pa kad ih zagrizemmmmm….
volim!

Ana

Rasplela je kose crne

Rasplela je kose crne,
jedna zena,
rukom njeznom dodirnula
obraz njegov,
kao sjena!
Gledala sam kako vazduh
sav treperi,
kako ljubav njena voli,
kako srce, bojazljivo,
strepi...
Rasplela je svoje kose,
jedna zena,
u zagrljaj utonula njegov,
snena,
pitala ga pogledima
voli li je,
nije smela to da kaze,
cutala je.
Rasplela je rujne kose,
jedna zena,
od ljubavi tkane niti
za postelju,
gori srce, pogled, dodir -
samo njemu!
A on...nece il' ne ume,
ko to zna...
Rasplela je bujne kose,
jedna zena,
i uz pesmu zaigrala, poletela!
Bose noge nosile je,
vjetar kosu,
sustala je plava svila,
ispod pasa,
u zanosu!
Dok je njeznom rukom prosla
obraz njegov kao sjena,
videlo se kako vazduh sav treperi,
kako ljubav njena voli,
kako srce isto zeli!

Ana

Poljubac

...i jutros si na moje usne
spustio nezni poljubac...
ostavio trag u levom uglu,
tamo gde je koza bila popucala -
zalecio ranu!
...i ne znam da li mi je drazi taj
ili onaj kada me ljubis
i ostanes u krevetu!

ana

Odavno ti nisam napisala pesmu

Odavno ti nisam napisala pesmu,
vreme gazi svaki minut,
od obaveza ne stizem da te volim i na papiru,
zato sam se jutros probudila ranije!

Jos zora nije svanula,
ti si vec van kuce i radis,
nase detence spava snom deteta,
a drugo u stomaku, osecam, raste!

Odavno ti nisam pisala pesmu,
mesecima, mozda, ne smem ni da brojim,
udjosmo, evo, u godinu novu,
probudih se ranije jutros
da probijem led,
da se nicega ne bojim!

Jos uvek mrak napolju,
volela bih da si i dalje pored mene,
nije hladno u stanu ali je toplije u dvoje,
da mi je da mogu
od jutros jos da te ljubim!

Uvece dolazis umoran kuci
I mrzim svaki posao sto te krade od nas,
volela bih da imam ja neke moci –
nikome na svetu ne bi trebao novac,
vec Ljubav za zivot i snovi!

Odavno ti nisam napisala pesmu,
a meni, zamisli, nikad niko nije!
Srecni su oni sto ih pesnici vole,
oni dvaputa zive –
u zivotu i na papiru!

Ana

Pijana pesma

Iskasljali su me pijani boemi
u nekoj kafani
izmedju dve rakije,
na nogama teskim kao olovo
izneli iz te birtije,
mojim se perjem
okitile neke zene sumnjive,
niko me drugi nije hteo do oni -
sudbina, sta li je!

Ana