La donna infedele

Errore o destino, non lo so

Là dove finisce la magia,
per errore o per destino, non lo so...
hai sepolto un grande sogno
e calpestato il mio cuor’.

Là dove svanisce la favola
e principessa torna cenerentola,
appare il tuo viso vero
e sembra di non conoscerti più…
…come se non ci fossimo mai incontrati prima!

E’ ora d’andarmene,
ormai è già tardi,
sulla nave che affonda
mi hai lasciato da solo,
adesso vedo l’altra faccia d’amore
quella che ha fatto il patto con diavolo!

Là dove si ferma
il tempo una volta fermato,
rimango deluso e no ci credo più,
magia sconvolta, l’amore, la vita…

Cosa mi rimane da te, piccola?
Un gusto amaro da inghiottire per sempre
e la mia bambina
per quale ringrazio il Dio!

Ana

Grozota!

Gnezdo gnjida i vasaka,
kicmenih beskicmenjaka
i ljigavaca,
olosi lose i strasne gamadi!
Gnezdo galopirajucih ruku
Sto nose naostrena sociva,
lovci na slabije i naivne,
nesvesni gresnici prljavih ruku!
I vazduh je zagadjen!
Zidovi odisu mrznjom,
guse se zlobom
a precutne grozote
streljaju ocima!
Bez buducnosti zdrave,
bez potomaka,
bez osecaja,
ljudskosti i
mrve iskrenosti bez!
Bezim i moram da se okrecem
jer i kada odlazis vrebaju!
Nikada nacisto i nikada s mirom,
uvek na oprezu i sa sestim culom!
Iza ljubaznog pozdrava
krije se neprijatelj,
iza kiselog osmeha
psovka!
Jedna nepravda belosvetska
i zavist prikriveno ispoljena!
Da povrati covek od neprizora,
od muke da place nemocan!
Tamo gde je Bog
Zaboravio da podari covecnost,
ja cekam da svane novi dan
daleko od njih!

Ana

Alessandra&Marco

Innamorati

Quando mi dici che è stato bello,
il tuo sorriso dice di più!
Lo so che hai passato giorni di gioia,
d’amore, sogno, di quello che vuoi!

Quando mi dici quanto lo ami,
lucidi occhi parlano da soli,
e poi le lettere piene di voglia,
felicità infinita, desiderio, amore…

Ma quanto è bello vederti così!
Quanto è bella pazzia d’amore!
Quando mi dici quanto lo ami
Il tuo sorriso, occhi, il viso,
tutto mi parla: “Di più! Di più!”


Ana

Scappare?

Vorrei, magari, scappare,
almeno non pensare,
evitare
i sogni che stano galoppando
attraversando le mie notti
già pesante,
risate assurde e pianti spaventosi,
le smorfie che fanno paura,
le mura...

Ana

Zasvetli u mojoj noci

Zasvetli u mojoj noci!

I budi ruka koja me vodi
kao slepog coveka.

Neka nasa ljubav odjekne svemirom
i pomuti razum zvezdama!

Zasvetli u mojoj noci!

Budi postelja od zelja,
od snova...
i ljuuuubi meeeeee!

Ja te volim!

Zasvetli u mojoj noci!

Ali me nemoj zavoditi recima -
srce ce samo da se preda
u zasedi od dodira.

Zasvetli u mojoj noci,
tiho.

I ne dozvoli da remetim taj tren
samo da bih drugima rekla
da ljubav jos uvek postoji,
samo da bih viknula najglasnije
DA TE VOLIM!

Ana

...i nista vise!

Miris kise
i nista vise!
Misli rasterane
i pregazene kapima!
Do malopre imah pesmu u njima
a sada osecam
samo miris kise
i nista vise!
Kapci padaju sami,
u ritmu vode
pada i glava...
Ispred mene
prazan prostor,
a iza se ni ne okrecem
da vidim sta ima!
Jedva gledam u prazninu!
Boli sivo u daljini!
Sivo...miris kise
i nista vise!

Ana

Mamin sat

Gleda Mila mamin sat
pa se cudom cudi:

svetli nesto, a nije svetlo,

sta li moze biti?

Gleda Mila mamin sat

i zove drugare,

kaze Lizi:"Vidi, svetli!"

i opet se cudi!

Mama se pita:

sta li se zbiva

u toj malenoj glavi?

Milino lice zraci otkricem

novim, neverovatnim

i samo njenim!

Ana

Dodji mi...

Dodji mi

Dodji mi, kao nekad,
i prospi ljubavi reku,
zazmuri i ljubi moje usne
i pusti zelje da rekom teku!

Ljubavi prospi reku,
neka se voli plava sa zelenom,
zakotrljaj beli oblutak na stomaku
i umij ovo oko sneno!

Zazmuri i ljubi usne moje,
nek poljupci nezno predju preko grudi,
kad zadrhte prsti preko tvojih ledja
da znas da to nije od studi!

I pusti da zelje rekom teku,
da ruke govore umesto reci,
nek pokret bude sav od muzike,
neka se nizu dodiri: prvi, drugi, treci...

Ana

Oggi ho pianto...

Oggi ho pianto i miei pensieri.
Martelli pesanti cadevano
E la terra tremava.
Avevo paura di me stessa
E pianto impotentemente,
chiedevo Dio per una uscita
e mi sentivo immensamente debole…

Ma si può?

Oggi ho pianto i miei pensieri
E il cielo piangeva la sua anima.

Oggi ero il cielo
E disperatamente cercavo il Giove…


Ana

Radost! Radost! Radost!

Mileni,
Pileni,
Maleni moj!

Cedo moje lepo,
zbunjeno
i veselo!

Mackica,
Zabica,
Pilence,
Jagnjesce!

Tatin i mamin osmeh,
na svetu najveca sreca!

I Milic!
I Pilic!
I Cicano!
I Micano!

Moze li
covekov um
da shvati
koliko je srce roditelja
veliko
dok gleda
svoje dete
kako je srecno
i dok ga
od radosti suznim okom
prati?

Ana

Mirise na kisu

Sedi neki covek, sam,
drzi u ruci neki papir
i nesto ga muci,
vidi se to, iz daleka.

Ne pusi, samo sedi.

Kao da se zaustavio da se odmori,
da razmisli,
gleda vodu koja tece
i, ko zna,
mozda bi bas voleo
da je neka od ovih kapljica
sa kojima se poigrava vetar!

Sedi neki covek, sam,
na zidicu pored fontane.

Mozda i tamo mirise na kisu?

Ana

"...siamo in un soffio di vento che gia se ne va..."

Siamo veramente felici nelle nostre tristezze o è la nostra tristezza che ci rende felici non sapendo n’anche?
Troppe domande e troppo poco tempo di risolverne tutte! La vita è una e il destino, solo il nostro destino conosce le strade giuste. Basta avere un po’ di fortuna – un po’ di rossa, gialla, bianca e blu per colorare il mondo!
E basta solamente desiderare! Un giorno, alla fine, riusciremo a chiudere la scatola di Pandora rimanendo o felici nella nostra tristezza o tristi nella tanto aspettata felicità!

Ana

Return to Comeback

The Spring

The Spring is all around me!
The Blossom that brings
the moment of easiness
and the smell of love
mingled with nostalgy...
...and inbreathed
with all my heart!

My Love and my Spring!

Ana

Cosi bella....l'Amore!

Rifiugio

Vorrei condirti la vita
Con un amore da Dei
Con i baci dolci di peccato
E sospiri pieni di gioia!

Vorrei amarti sconfinabile
E darti quello che sognano tanti
E avranno solo rari.

Ama mi,
almeno metà
Quanto io ti amo
E il macrocosmo sarà nostro
Per una vita intera!

Vorrei che il tuo sguardo
Rimane sempre com’è…
Il sorriso di un bambino
Vorrei che sognerà con me!

Ti sto amando infinito
E vorrei amarti per sempre,
Che il nostro amore
Sarà il nostro nido,
Rifugio dal questo mondo,
un mondo falso e impazzito!

Ana

Bas me briga!

Pada kisa vec dva dana,
a ja te volim i bas me briga sto pada!

Deda Predragu, umesto razgovora koji mi nedostaje

Deda Predragu, umesto razgovora koji mi nedostaje


Danas videh sliku spomenika na Tjentistu i setih se tebe, Dedusino.
Nema te vec dugo i nedostajes mi. I baba mi nedostaje… Cesto pomislim kako sigurno igrate Remi i vidim te kako se ljutis sto baba pobedjuje:) Secam se kako si bacao karte i odlazio da gledas TV, a baba se smejala:) I ja sam se smejala:) Bas si bio smesan kada se ljutis, onako namrgodjen sav, a duuuusa od coveka! Jedino me je bolelo kada si pio…

Zao mi je sto nisi upoznao Gogijevu i moju Milenu! Sigurno ti je baba pricala o njoj, a da vidite kako je porasla sada! Prava devojcica! Kada je bila beba, imala je momente kada je licila na tebe malog sa one vase porodicne slike sa zida u kuhinji!

Videla sam te na dan sahrane, i bio si ti i nisi bio ti…neko osecanje cudno kada znas da vise nikada, nikada nekoga neces moci da zagrlis, da se sa njim smejes i places, da ga cujes kako sa druge strane zice na pitanje “Jesam li te proludila?” odgovara:”Nisi, samo mi je toplo pa cutim!”:)

Secam se kako si dosao peske iz Mirijeva u Ortopedsku bolnicu na Banjici! Rekli su nam toga dana da nece biti poseta jer je zaustavljen saobracaj u citavom gradu i stvarno nikome nije dosla poseta – osim meni! Kako sam bila mala a toliko velika toga dana dok si sedeo pored mog kreveta!

Ja i dalje pisem, istina, retko ali pisem! Zivimo u vremenu u kome moras da se odrices svojih zadovoljstava da bi mogao da opstanes i nema se puno vremena za sebe…

Sada je i tvoj sin postao deda! Da ga vidis samo, ne bi verovao kako se promenio! Kako je nezniji, kako se topi pored Milenice, kako je pravi Deda! Sada on vodi svoju unucicu na Kalemegdan i u Zooloski vrt kao sto si i ti nas! Skida joj zvezde sa neba! Samo se jedna stvar nije promenila – nikada joj nije prao guzu kada bi se ukakila:)

Secam se mnogih stvari, mnogih dogadjaja, prica…trebalo bi mi puno vremena da ih sve zapisem.

I na kraju me nisi vodio kod Dr Sase Bozovic! Nisi me vodio u Istok, ni na Cetinje! Niste stigli, ti i baba, da dodjete kod nas, u Italiju! Stalno si se pitao kakvo je to mesto gde mrtve ne sahranjuju u zemlju!

Osecam da ti dugujem pesmu ali je jos uvek nema da mi dodje. I ne samo za sve one redove koje si ti nama posvetio! Dugujem ti pesmu za ljubav i strpljenje, za hrabrost, za tvoju dobru dusu…

Dan danas se smejem kada se setim Panorame na Kalemegdanu:) Jesi li se stvarno uplasio tada? Secam se gusli…Ambasador cebeta…poljskog kreveta i spajanja fotelja…secam se kako su te svi voleli i sada pricaju lepo o tebi…Sutomora…tvojih prstiju zutih od duvana i mustikle koju namerno nisi hteo da cistis, da se jace oseca nikotin, govorio si:)

Secam se kako si bio srecan kada si upoznao Gogija, a opet tuzan svaki put kada sam odlazila za Italiju.

Ucio si me da kuvam kafu, pravu, tursku! Da prvo ugrejem lonce sa kafom i secerom pa kad zamirise, dodam vodu. Takvu si najvise voleo da pijes!

Kada sam polozila voznju jedva si cekao da sednes sa mnom u kola! Secam se da sam imala veliku tremu svaki put kada sam te vozila i da sam blistala svaki put kada bi me hvalio i govorio kako ti se svidja kako vozim!

Secam se kada si se razboleo i poceo da gubis snagu. Prvi put bolnica, drugi, treci…Nisi voleo da ti dolazimo u posetu i gledamo te takvog, nemocnog.

Kada sam te poslednji put videla bio si u bolnici. Soba na levoj strani hodnika. Krevet sa vrata odmah desno, do zida. Pored tebe nije bilo nikog, baba je sela na taj prazan krevet i odpakivala torbu. Ja sam je dovezla, doneli smo ti rucak. Nisi hteo da jedes. Nisi hteo da pricas. Samo si odmahivao rukom i zmureo…secam se da sam se jako kratko zadrzala kod tebe. Baba je jos ostala, a ja sam istrcala iz bolnice da bih sto pre zaplakala, da me ne vidis…

I da znas da u srcu sa ponosom nosim jedno detinjstvo koje ste ucinili srecnim, virsle iz crvenog kioska koje si nam rano ujutru donosio, narucene sampite koje si na kraju ti morao da jedes jer smo mi, kao i sva deca, uvek imale gladne oci, odlazak na dobijenje injekcije, luna-park, Kikevac, Majdanpek…..i tvoje poslednje reci koje mi uvek daju snagu kada mislim da je vise nemam: ”Ti si moj junak!”


Ana

Lo specchio

L’amore…

Nostri sguardi
Quando si incontrano
Nell’aria…
In colpetti
Teneri,
cosi apposta!
Tu ed io
Noi
Il nostro amore
In questo mondo crudele,
in mezzo di falsi…
Mentre dormi,
dorme anche l’amore.
Ti svegli di fianco a me,
gl’occhi tuoi belli
mi salutano lento.
La mattina
E l’amore
In un giorno nuovo,
nelle carezze
per una bella giornata,
in baci,
tutto nostro amore
in un sorriso di Milena!


Ana

Belgrado si ama ovunque!

La mia sorgente

Sei bella sotto questa luce d’Angeli!
Vedo il tuo sorriso,
la dolcezza che porti sulla labbra
mi sveglia la voglia di baciarti,
di portarti in braccio,
di rubarti!
Sei bella anche senza la Luna!
Sto pensando di dirti “ti amo”
con le parole diverse,
ma non le trovo –
le ho già scritte per te!
Ti ho già detto che sei la mia vita,
la tutta!
Sorgente di fuoco
e d’acqua!
Oh, Dio, come sei bella!
Come sei mia!

Ana

Mmmm....la primavera

La primavera

Che bell’aria fresca!
Un sogno diventerà realtà!
L’amore, libertà,
il mare pieno di baci,
la nostra vita,
piccola!
Che bell’aria fresca!

Senti come cammina verso di noi
la primavera!

Ana

L'amore è bella

Amor mio

Dipende da quello
Che voglio dirti
Comunque esiste
Un certo dubbio –
Se ti amo davvero
O davvero ti amo?
Non riesco mai
A sistemare le parole!
Cosa ne pensi –
Sono innamorata?
Comunque,
sei tu nei miei sogni,
tam-tam tu sei
quando batte il cuore,
il raggio di sole
nella prima mattina,
un pensiero forte, forte!
Cosa ne dici –
Sono innamorata?
E sempre tu –
Ovunque guardo!
Dappertutto –
Il tuo sorriso
che affascina!
Il tuo bacio
che seduce!
Tu – amor mio!
E, dopo,
prova a dirmi
che non ti amo davvero!
O davvero ti amo, amor mio?

Ana

Nostalgija...iznova

U večitoj potrazi za nama samima lutamo nepreglednim i hladnim bespućima.
Samo naše duše znaju kako im je bez njihovih tela rasejanih po svetu!
Ceo zivot vodimo borbu sa krajnostima pa čak i kada krenemo putem srca, zaboravljamo da linija uvek ima dva kraja.
Zašto? To niko ne zna...

Ana

Nemoj da ides mojom ulicom

Ovo je jedno od onih jutara kada ti fali…..
sve ti fali!
Jutro kada se probudis prazan i tuzan…
Sta mi nudi ovaj dan?
Cuti, nista ne kaze,
a ja ga nedokucujem.
Kada bi me pustili da danas cutim,
da odzmurim…

Ana

Neka druga dimenzija

Zamisljam nas novi zivot u drugoj dimenziji…i svidja mi se nase suncano potkrovlje, prostrano…moja bela trenerka i crvena majica kratkih rukava…miris turske kafe posvuda…spremljen rucak i dva crveno-crna tanjira na stolu…Milena i Aleksa u skolici (kasnije idem po njih)…Goran stize za pola sata…na Desktop-u nase slike i posao uradjen do pola…Zamisljam nas zivot u drugoj dimenziji i svidja mi se – skoro idealno!

Ana

Nevreme

Jak vetar, hladan.
Nebo je sve crnje
I donosi kisu
Na svojim rukama.
Sprema se jedno divno nevreme!
Vrela zemlja se raduje!
I ja se radujem!

Ana

Ko o cemu...

Volim te...

...vazduhom koji nesvesno udises

vodom kojom se jutrom umivas

ima me u svakoj tvojoj pori

na prstima

obrazima

usnama

...snom koji sanjas i budan

zeljom za prolecnim danom

krosnjama ciji te miris opija

beharom

poljupcima

cvetovima!

Ana

Sonet

Sonet za Gorana

Mirise jutro pokosenom travom,
u srcu igra vatrenih boja,
sapucem stihove tebi na obraz,
ljubis mi lice toplim usnama.

Mirise podne tek skuvanom kafom,
muzika razbija vrelinu dana,
tvoje me ruke traze dodirom,
saljem ti osmehe preko stola.

Mirise vece najavljenom kisom,
hoce li stvarno te letnje kapi
umiti zemlju prepunu sunca?

Pod plavim nebom uzvracam zagrljaj,
beskrajno srecna kisnem sa tobom,
sapuces stihove meni na obraz!

Ana

Ponovo o ljubavi (uostalom, zar ne uvek?)

Jutro u tvojoj sobi

U polutami lezim kraj tebe,
oboje cutimo ljubavnom tisinom,
gledamo jedno drugo u oci,
odobravas moje poljupce osmehom!

"Dobro jutro" menjamo za dodire,
isprepletana tela zajedno disu,
u igri koja se ljubav zove,
ja sam tvoj partner za sunce i kisu!

I vreme proleti kao u snu,
al' ipak cuva tajnu dragu,
iz kreveta ustajes prvo ti, pa ja,
nase jutro u dvoje daje nam snagu!

Ana

Ponekad nismo svesni srece koju imamo

Dok spavas

Jos spavas.
Gledam te pod prvom zorom
sto se stidljivo provlaci kroz napukle grilje
i baca svetlost nezno belu.
Kosa ti pala na celo,
bezbrizno dises
kao da sanjas nesto lepo.
Milujem te osmehom
da dodirom ne probudim
usnulog decaka,
rano je.
Ispruzio si ruku,
ja kradem toplinu tvoje sake
obrazom
i na cas se promeskoljis,
osetis, valjda.
O,
kako samo zelim da te poljubim!
Da te ljubim
danima,
bez prestanka!
Moj si,
a ukrala bih te!
Sakrila u nedra!
Ne znam
da li umem
da opisem srecu
budjenja pored tebe!
Ne znam
jesu li reci dovoljno velike
za ono sto osecam
dok te gledam
kako spavas,
kako se meskoljis,
dok kradem
dodir tvojih prstiju,
slusam kako dises
dok disem sa tobom,
pored tebe,
dok spavas!

Ana

Nije bas uvek sve tako lepo

Grozna pesma

Grozno vreme
i grozan cas;
grozotom svojom
grozim se naglas!

Grozna kisa
grozno pada;
grozotom svojom
grozi se od jada!

Grozno je hladno
grozna je zima;
grozotom svojom
grozim se nad njima!

Grozno je nebo
u groznoj sivoci;
grozotom svojom
grozi se od noci!

Grozno je vreme
i grozan cas;
grozotom svojom
grozim se naglas!

Ana

Ljubav je lepa i kad se ceka

Sve je tako jednostavno

Gluvo je doba noci,
znam: ti spavas.
Ja grlim tvoju senku
- kao u bunilu,
mogli bi ljudi reci:
"Luda je!",
a san je tu
i nikako da me savlada!
Trcim,
koracima pijanim za tobom,
na carobnom cilimu letim
tek da se odmorim,
ti - i u cesticama vazduha!
Ja znam: spavas
u svakom od mojih cula,
budis se s vremena na vreme
da mi podaris pesmu!
Mirises na prolece,
volim ukus tvojih usana u svitanje,
cujem glas koji mi sapuce neznosti,
osecam tvoje ruke na svojim bedrima!

Sve je tako jednostavno:
VOLIM TE!

Ana

....ljubav posvuda....

Usne mi traze tvoje
zoru da udahnu
i srce ceka dodir da zakuca,
dan pocinje tvojim osmehom
i tako traje do zalaska.

U noci moja zvezda si ti
i tvoje oci pokazuju put,
kao otvoren cvet lotosa
ti me primas i cuvas u snu.

Isprepletali smo se -
Laku noc, ljubavi!

Ana

Hocu...

Da polude damari!
Da te obaspem poljupcima!
Da se posvadjaju ruke koja ce te vise milovati!
Da vise nego uzivam u tvome zagrljaju!
Da disem tvojim dahom!
Da te volim!
Volim!
Volim!
Volim!
Volim te!

Ana

Prokleta ljubomora!

Dvoboj

Odlucila sam da danas
na dvoboj pozovem Ljubomoru!
Sati je devet i dvadeset i dva minuta,
koja ce od nas dve
izdrzati duze?

Ona je hrabra i lukava,
kaze da ja biram oruzje,
zavidim joj.
Tesko se odlucujem
bas zbog prethodnih
izgubljenih bitaka
i sve se steze u meni!Razmisljam:recima…
ne, ne dopiru do nje!

Tisina gusi minute
svojim neprikosnovenim plastom,
ni vreme nije na mojoj strani,
plasim se ishoda.
Ona je strpljiva i tvrdoglava,
smeje se bezglasno
mojim dlanovima koji se znoje.

Opet razmisljam…
Deset je i osam,
razmisljam i ne shvatam
da se igram njenim adutom!
A tako bih volela da je ubijem!
Da je ugusim svojom srecom,
da izgori u mome srcu!
Zasto sam ovako slaba
i ko je ovde koga izazvao?!
Sa samom sobom se borim,
a ona me gleda pravo u oci,
sve cita u njima i ceka!

Vreme leti iznad moje glave
i josuvek sam neodlucna!
Petnaest je casova i deset minuta,
cini mi se da posustajem,
previse razmisljam,
krenem
pa stanem.
Ona i dalje lukavo ceka
i nicega se ne boji!

Pre nekoliko sati sam je mrzela
do tacke pobede,
a onda,
jos jednom pala pod njene noge
i ne znam da li da sada
mrzim sebe?

Razmisljam…
Sta ja uopste trazim ovde,
na ovom polju
cija me ravnica opominje
da se nemam gde sakriti?
Zasto joj,
po ko zna koji put,
otkrivam svoje nistavne karte
i potpisujem se ispod crte?
Jutros sam imala snage da se borim,
ili sam bar mislila,
i da vreme nije tako brzo prolazilo
mozda bih uspela da odaberem oruzje.

Cini mi se da se predajem,
a ustvari ne smem to da priznam!
Ipak,
vredelo je pokusati ubiti je
jer
sada znam
da nikada ne treba previse
R A Z M I S L J A T I !

Sesnaest je casova i trinaest minuta…

Ana

Opet Beograd

Prolece

Prolece.
Beograd u aprilu
mi u Beogradu!
Moj dragi,
nase detence
i ja.
Kako je lepo biti u domovini
(kakva god ona bila)!
Prolece u mome srcu
u mojim grudima
u prstima sto pisu ove stihove.

Ana

Treba hteti, treba smeti pa da vidis kud se leti!

Nas stan od ljubavi


Ne smem da mastam na glas,
a sanjam svakoga dana:
nas stan sa tri sobe
i kuhinjom od drveta!

U kuhinji zavesa slatka
i okrugli sto na sredini,
mirise dorucak od ljubavi
i vazduh se kupa u milini!

Odmah sa vrata
kockasti hodnik
pruza na dlanu
cetvoro vrata –
levo su kuhinja i trpezarija,
a desno WC prostorijaJ

Ostalo dvoje vrata
vode do tri sobe s pocetka.

Zastanem malo
pa u nasoj kuhinji
skuvam rucak od ljubavi!

Jedna od soba je decija –
suncana, vesela, prostrana,
puna je knjiga i igracaka,
u njoj se baskare tri kreveta!

Kroz dnevnu sobu
do decije se prolazi
i obrnuto iz nje izlazi.

U nasem stanu
ima i terasa –
slatka, ne velika,
taman da stane
pletena garnitura!

Za tebe, na stocicu,
topla cokolada,
a meni kafa, turska!

U dnevnu sobu stavili smo
namestaj tamnocrveni
i za nju specijalno kupili
tepih beli, cupavi!

Spavaca soba je plava
i nezna!
i mala!
i samo nasa!

A iz kuhinje sa stola mami
od ljubavi spremljena vecera!

Decica bosa trce –
toplo je u nasem stanu!
I ti i ja smo bosi!


Ana

Na izvoru, pod Bukuljom

Arandjelovac

Mirise arandjelovackom veceri
i cujem muziku iz parka,
naslucujem vetar u krosnjama
i parove koji se ljube na klupama.

Secam se kako te sanjah
u svakoj od tih noci,
kako zamisljah poljupce tvoje
i dan kada ces mi doci!

Mirise i kao da vidim sada
to dvoriste gde sam odrasla
i svako drvo i stabljiku
i stazu od sarenog kamenja!

Zatim pocinje kisa
i ja koja sedim na terasi.
Secam se da sam ti,
jednog takvog dana,
na kisi pismo pisala!

I mirise arandjelovackom veceri
i dopiru note iz parka,
sad lezim kraj tebe
i sanjam Arandjelovac
i one parove iz parka!

Ana

Bar na uglu

Hemingvej

Toga dana smo postojali samo ti i ja
i ovo maleno bice u meni!
Nikoga i nicega oko nas!
Vrucina je zanemela
i zaustavila svoj pohlepni dah,
automobili su prolazili ugasivsi motore,
ljudi nas gledali krisom,
bez reci, sa osmehom.
Kockice leda su se topile u casi,
a ja sam bila zedna tebe
kao da te prvi put vidim!
Nista drugo nije postojalo
za drvenim stolom
osim NAS!
Jedan dodir - vecnost!
Pozelela sam da zaustavim vreme
i, gle! Ono stade!
Da sam mogla,
celome svetu bih rekla koliko te volim!
O, Boze,
jel’ moguce da oci toliko toga umeju da kazu?
Boze,
za taj pogled sve dajem
i djavolu dusu predajem,
oprosti!
Ljubili smo se
i svi su videli,
a ljubili smo se pogledom!
Koliko neznosti!
Mogla bih se upiskiti od srece kada se setim!
Ljubavi, pa…
pa…znas li ti, ljubavi,
koliko te moja dusa voli?
Znas li da je vrucina toga dana zanemela?
Da su nas ljudi gledali,
krisom?
Led se topio u casi jer je izgubio bitku
videvsi koliko sam te bila zedna,
kao kada sam te prvi put videla!
Jel’ da da znas?

Ana

Mama, mama!

Mojoj devojcici


O, Boze!
O, radosti!
Koliko ljubavi!
Koliko blagosti!
Kada me gleda,
kada se smeje,
pogledom, osmehom
dusu mi greje!
Dok peremo guzu,
secemo nokte,
kad je pustim da sisa
kad joj se prohte!
Kad rucice stavi
na moju ruku,
kada prstici
za kosu me vuku!
Kada se ljuti
i cudom cudi,
kada me ugleda
tek sto se probudi!
Kad bezbrizno spava
u mome krilu
ja svakim culom
upijam Milu!
O, Boze!
O, radosti!
Koliko ljubavi!
Koliko blagosti!
Pravo je cudo
videti sebe
u malom coveku,
u liku bebe!

Ana

Slatko cekanje

Prvi stihovi

Sanjam o tebi i danu kada cu osetiti
tvoje maleno, toplo telo na grudima!
Da li si decak ili devojcica?
Hoces li se zvati Luka ili Milena?
Znam da je postalo tesno
i mene vec ledja bole,
oboje moramo izdrzati jos malo,
a onda bice nam mnogo bolje!
Osecam tvoje nozice
i ruke malene, a snazne,
kako se meskoljis, osecam,
kako se smejes i radujes!
Oprosti za moje brige i suze,
sve je to jace od mene,
ti znas da te mama vec voli
i da te jedva ceka kraj sebe!
Sanjam o tebi, maleno moje,
imas li oci tatine boje?
Kakva ce kosica biti tvoja,
hoce li strcati i kovrdza koja?
Sta ti jos reci kad, bebo, sve znas…
da nesto ti sapnem ili otpevam?

Ana

Rano jutro, pola devet

19/01/04
03:45
Bogojavljenska noc
Pieve di Coriano

Mila spava

Rekli su mi
da se nicega ne plasim
i da je to
najlepsa stvar na svetu!
Da li je bolelo?
Jeste!
Ali me nisu slagali!

Kazu da
u onom delicu sekunde
kada se ugleda
rodjeno cedo,
sve sto je bolelo
od sebe nestane
i jedino bitno
na grudi ti stave!
Ne, nisu slagali,
mozda samo zaboravili
da dodaju suze od srece,
OD SRECE!

Posle dva dana
poslednjih priprema
i osam sati
sve jacih bolova,
za trideset minuta
uz dosta napora,
rodila se
Gogijeva i moja
MILENA!

Devet meseci nismo znali
kojeg je pola mali vrtiguz,
zvali je dvojako –
i “on” i “ona”,
da nam se slucajno bebac
ne naljuti!

U devetnaestoj nedelji
prvi put sutnula
i bila tvrdoglava
do poslednjeg momenta:
kad god bi tata stavio ruku,
ona bi se mudro ucutala!
Al’ jedne veceri
(da nam da znak)
kada je Gogi glavu naslonio
i rekao:
“Udari tatu, cero!”
kao iz topa stize jedno “dum”!

Bili smo zajedno kada je zakmecalo
malo-veliko
tek rodjeno bice,
al’ nikako da stignem
da pitam taticu
da li su i njemu suze posle!

Cetiri kilograma
i dve stotine i pedeset grama,
sa svoja citava
pedeset i dva centimetra,
dobila je zivot i milo ime
mala-velika sa kosicom
MILENA!

Da bi nam odmah dala do znanja
ko je i sta je
i da nema zezanja,
nisu vredele nase molbe
da nam pokaze odmah
oke svoje!

I tako se rodio jos jedan Jarac!
Sedamnaestog januara
dve hiljade i cetvrte godine,
u osam u trideset
vetrovite zore,
rodila se
da celom svetu pokaze,
sta sve moze jedna
MILENA!

***

Sada spava sa ostalom decicom
a preko dana zajedno
upoznajemo svet –
ona veliki iz svog krevetica,
ja mali tu, odmah pored nje!

Kada smo posle citave noci
i jutra sa najlepsom krunom na svetu,
stigli u sobu, oboje umorni,
rekoh:”Sada je sve gotovo!”,
a Gogi me ispravi:
“Ne, ljubavi, sada je sve pocelo!”

Ana
04:45

Krisom u Beogradu

Danas sam posmatrala kako ljudi prolaze Trgom Nikole Pasica!
Videla sam i prodavce glinenih cupova!
Gledala sam kako se smenjuju svetla na semaforima,
automobile koji iz daleka kao da plove ulicama!
Sunce je bilo stidljivo, a kosava hrabra!
Jedan golub me je zamalo uplasio
odjednom se stvorivsi predamnom, rasirenih krila!
Danas sam bila u Beogradu
i nadala se da ce se medju prolaznicima naci neko meni poznat,
meni drag...
Zoom out....Close Window....nazad na posao!

Ana

Molim vas, jedna turska!

9:53

Ruzna neka kisa ovih dana!
Nije kao one lepe, letnje,
tople!
Padaju kapi po asfaltu,
krovovima, stubovima (kulture)...
Osecaju je retki prolaznici
na svojim kisobranima,
pod cipelama...
Ako me neko bude pitao
danas
kako sam,
reci cu mu:
Kao i ovaj dan
pospan, kisan...
Molim vas, jedna turska,
za pritisak!

Ana

Ringe, ringe raja

Igra?

- Gde si? – zapitala ga je.
- Tu sam. – odgovorio je on.
- Ne vidim te! – usprotivila se ona.
- Ne vidis? – zacudio se on.
- Ne, gde si? – ona je uporna.
- Pa, tu! – odgovori on.
- Cudno… - zamislila se.
- Mislis? – zainteresovao se.
- Barem tako izgleda. – delovala je hladno.
- Iz tvoje perspektive? – zapocinje on opet.
- Iz moje! – odgovorila mu je ponosno.
- Lepo pogledaj. - uplasio se da je ne izgubi.
- A… - sada je ona zainteresovana.
- I nemoj mnogo da zapitkujes! – ponovo je siguran.
- Znaci, ti postavljas pravila? – iznervirala se.
- Ja, da! – sada on odgovara ponosno.
- Dobro onda. – odlucila je.
- Kako to “dobro onda”? – iznervirao se.
- Lepo. – zadovoljna je.
- Sta ti to znaci? – on insistita.
- Moja stvar! – ona je tvrdoglava.
- Hm…ne dopada mi se kako razmisljas. – promisljen je.
- Zasto? Stalo ti je, mozda? – ona se ponovo zainteresovala.
- Zar to nije ocigledno? – zaljubljen je.
- Pa, nije bas. – ona se poigrava.
- Cekaj, cekaj! – ljut je.
- Nema tu sta da se ceka! – poigrava se i dalje.
- Nismo se tako dogovorili! – on se ponovo plasi da je ne izgubi.
- Nismo se uopste dogovarali!! – ljuta je.
- Dobro, ako tako hoces. – odlucan je on.
- Kako to mislis “dobro, ako tako hoces”? – ona se nervira.
- Lepo. – zadovoljan je.
- Sta ti to znaci? – ona insistita.
- Moja stvar! –sada je on tvrdoglav.


Ana

Jos malo nostalgije

Koliko
bih
vas
volela
da
cujem
od
jutros!
Kako
mi
nedostaje
budjenje
u
mome
gradu!
Usputna
kafa,
“dobro jutro”
na
mome
jeziku
pa
cak
i
ona
vecita
gradska
guzva
na
ulicama!
Kako
covek
nije
svestan
da
mu
nije
bez
razloga
dodeljen
rodni
grad!
I
kako
nije
svestan
da
komsijina
trava
mozda
jeste
zelenija
ali
nije
NJEGOVA!!!

Ana

Iznad svega - Ljubav!

Ljubav…

U pogledu
kada se sretnu
u vazduhu…
U dodiru
tako neznom,
tako namernom...
Ti i ja
Mi
nasa ljubav
u ovom okrutkon svetu,
medju lazljivima...
Spavas,
spava i nasa ljubav.
Lenjo otvaras
tvoje lepo oko,
Jutro je...
Ljubav...
u novom danu
u „dobro jutro”
u zagrljaju
za lep dan,
poljupcu,
sva nasa ljubav
u Mileninom osmehu!

Ana

Druga strana jastuka

Necija tudja osecanja

U nekim redovima pronasla sam te,
izvukla te kao poentu
na crveni komad hartije,
u neku drugu knjigu odlozila i….
zaboravila!
U nekim novim redovima,
posle nekog vremena,
ucini mi se da te opet sretoh!
Iz moje skrinje
iskopah onu moju knjigu u koju sam te,
na crvenom komadu hartije,
odlozila!
Sve je bilo isto –
i ti i poenta!
Samo sam se ja promenila
i vise mi ni jedno ni drugo
niste bili bitni!

Ana

Kada Dvoje postanu Troje

Mila moja

Kako si lepa,
ljubavi malena!
Kako se samo smeju
tvoje oke!
Zubici beli
sto su pozurili na svet!
Kosica tvoja nemirna
i lokne upletene
vec odmah posle cesljanja!
Te slatke rupice
na debeljuskastim rucicama,
prstici mili, slatki!
I none sto malkice
idu u “x”!
Krofnice moje
od dva obrascica!
I svaki tvoj poljubac
i zagrljaj
i stisak zubima
od silne ljubavi!
Kako si lepa, ljubavi malena,
u svakom trenu,
svakoga dana!

Ana

Protiv vetrenjaca

Koga je briga!

Sanjam veliki dogadjaj
I jednu pobedu pravde
Koja ce osvetliti nebo!

Mrak je ali…

Koga je briga!
Ko jos mari za nas
Malene koji volimo,
koji zelimo blagostanje
u nasim domovima,
zar tako mnogo trazimo
tezeci jednoj sigurnoj egzistenciji!

Sanjam taj veliki dogadjaj!
Dan kada cemo plakati od srece
Kao blesavi!!

Ali…
Koga je briga za nasu srecu!

Svetom i dalje vladaju
Srcakamenog ljudi…

Ana

Nostalgija slikana vodenim bojama

Putujemo...
I nasim malim koracima
grabimo vreli asfalt.
Smenjuju se veliki gradovi
na plavim i zelenim tablama,
a mi putujemo nasoj kuci
jos uvek previse ranjivi
da bi smo znali gde je ona zaista.

Prate nas divne boje;
bistre, smaragdne reke umivaju,
planine i sume hlade.
Ipak putujemo, nas troje…

I nas najmanji korak
cini da zauvek i zasigurno
znamo jedno –
da srce pravilno kuca
samo kada smo zajedno!

Ana