Odavno ti nisam napisala pesmu

Odavno ti nisam napisala pesmu,
vreme gazi svaki minut,
od obaveza ne stizem da te volim i na papiru,
zato sam se jutros probudila ranije!

Jos zora nije svanula,
ti si vec van kuce i radis,
nase detence spava snom deteta,
a drugo u stomaku, osecam, raste!

Odavno ti nisam pisala pesmu,
mesecima, mozda, ne smem ni da brojim,
udjosmo, evo, u godinu novu,
probudih se ranije jutros
da probijem led,
da se nicega ne bojim!

Jos uvek mrak napolju,
volela bih da si i dalje pored mene,
nije hladno u stanu ali je toplije u dvoje,
da mi je da mogu
od jutros jos da te ljubim!

Uvece dolazis umoran kuci
I mrzim svaki posao sto te krade od nas,
volela bih da imam ja neke moci –
nikome na svetu ne bi trebao novac,
vec Ljubav za zivot i snovi!

Odavno ti nisam napisala pesmu,
a meni, zamisli, nikad niko nije!
Srecni su oni sto ih pesnici vole,
oni dvaputa zive –
u zivotu i na papiru!

Ana

Pijana pesma

Iskasljali su me pijani boemi
u nekoj kafani
izmedju dve rakije,
na nogama teskim kao olovo
izneli iz te birtije,
mojim se perjem
okitile neke zene sumnjive,
niko me drugi nije hteo do oni -
sudbina, sta li je!

Ana