Kad sklonim šiške sa srca

Kad sklonim šiške sa srca –
osećam tebe!
Zatvorim oči i čujem kako mi prilaziš…
u duši mojoj toplo od sreće,
otvaram oči i vidim te!

Oblaci se zgužvali od sunca,
vetar ih razbija svojim dahom,
tvoje usne na mome vratu, plešu,
ljubav se zove svaki dan sa tobom!

Dva srca na dva točka u leru,
ptice i borovi, more bez kraja…
na horizontu neka dva talasa se ljube,
ja postojim tiho da ne remetim razvnotežu…

Kad sklonim šiške sa srca,
vide se sva moja osećanja
i čitaš moje lice koje govori istinu…

Ti i ja – oni zgužvani oblaci na nebu!

I dok se držimo čvrsto za sunce
Eol počinje sve snažnije da diše
i tera oblake daleko, u visinu…

Ana

Zora

Svice zora nad istom zemljom,
razlicitim imenima nazvani gradovi,
na vodi leze i jedan i drugi,
sa jednim sanjam,
a sa drugim se budim…

Ana

Stihovi moji

Pokusala sam izmedju jednog i drugog dojenja,
neprospavanih noci i kucnih poslova,
moji me stihovi pratili verno
ali dalje od razmisljanja
nisam postigla!

Beskrajna ljubav i cudna snaga –
priroda ipak postuje prioritete,
kad moje cedo malo ojaca
eto mene, stihovi moji,
vracam se vama,
cekajte me!

Ana