Odavno ti nisam napisala pesmu,
vreme gazi svaki minut,
od obaveza ne stizem da te volim i na papiru,
zato sam se jutros probudila ranije!
Jos zora nije svanula,
ti si vec van kuce i radis,
nase detence spava snom deteta,
a drugo u stomaku, osecam, raste!
Odavno ti nisam pisala pesmu,
mesecima, mozda, ne smem ni da brojim,
udjosmo, evo, u godinu novu,
probudih se ranije jutros
da probijem led,
da se nicega ne bojim!
Jos uvek mrak napolju,
volela bih da si i dalje pored mene,
nije hladno u stanu ali je toplije u dvoje,
da mi je da mogu
od jutros jos da te ljubim!
Uvece dolazis umoran kuci
I mrzim svaki posao sto te krade od nas,
volela bih da imam ja neke moci –
nikome na svetu ne bi trebao novac,
vec Ljubav za zivot i snovi!
Odavno ti nisam napisala pesmu,
a meni, zamisli, nikad niko nije!
Srecni su oni sto ih pesnici vole,
oni dvaputa zive –
u zivotu i na papiru!
Ana
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
4 comments:
predivno anuska, slazem se s tobom, da dva puta zive, ali i zasluzuju, mislim da su za neki novi nagon, novu rijec, novi stih, ti srecnici, jednako zasluzni, kao i autorov nagon i kreacija.
Majo
majo, hvala ti!
nadam se da cemo i tebe uskoro citati, ako ne sa papira, onda barem u etru!
znas da ja mislim da su tvoja i moja poezija jako slicne, to je valjda zbog ljubavi koju imamo i dajemo nasim drugim polovinama a, kako si i sam rekao, obe strane su zasluzne!
dai, coraggio!
hvala jos jednom!
tako... procitam neku tvoju pesmu i pozelim da napisem nesto i sama! i onda imam dilemu! ne znam u sta da ulozim trenutak: u komentar ili neko mini delo! a najgore mi bude kad me neko prekine u razmisljanju i onda sve propadne... ali nije to vazno! vazno je da ti siris inspiraciju i na taj nacin drugi ipak pisu tebi odnosno, zahvaljujuci tebi! i to je nesto!!
su-su
hvala ljupka! ne znam da li si mogla nesto lepse da mi napises!
Post a Comment