Novogodišnja

Ne plašim se da volim -
i volim silno,
u noći kada se duše traže po osmehu,
kada se suze bore u meni,
od tuge, od sreće,
ne znaju ni one zbog čega,
ali padaju...

U ponoć,
tačno kada su se brojevi smenili
i u nepovrat otišla još jedna godina,
voz je prošao brzi i beli
kao najava da se život nastavlja...

A srce,
to ludo srce u vatri,
što nikada ne sluša nikog, do sebe,
tri puta je stalo i ponovo zakucalo
dok je,
tačno u ponoć,
počeo da pada prvi sneg...

Ana